Гле, ево нас на крају приче?! Последњег дана нашег боравка у Лајпцигу пракса је протекла уобичајеним током, али нас је особље домова пријатно изнедадило поклонима у знак захвалности за наш труд и рад, и врло су нас обрадовали. Поздравили смо се са свим особљем и тешка срца напустили домове. Ипак, две недеље рада у новој средини биле су изазов за нас и значила нам је свака подршка.
А онда је уследило слободно време. Лака срца провели смо га у центру Лајпцига, у куповини и дружењу. Лајпциг смо морали да напустимо око 15 часова да бисмо се на веpеме вратили у кампус, због сатанка са нашим коoрдинатором у Немачкој. За време састанка смо размењивали утиске, мишљења, искуства, доживљаје у последње две недеље. Похваљени смо као једна од најбољих група у кампусу, а што је за нас још важније, наш рад у домовима оцењен је највишим оценама. Сви смо добили оцену одличан!
Након вечере и спремања ланч пакета, започели смо паковање, помало забринути због количине поклона које смо купили за своје најмилије. Уз мало муке, успели смо све да спакујемо и остатак вечери провели смо дружећи се са нашим другарима из кампуса.
За крај, захваљујемо се нашим професорима, нашем координатору, свом особљу из домова за старе и људима из кумпуса на великом гостопримству и љубазности. Без ваше подршке, не бисмо успели.
Vielen Dank für alles!
-Jања Станојевић
Нема коментара:
Постави коментар