недеља, 10. новембар 2024.

Ми у Лајпцигу после 40 сати

 


8.11.2024 у 20 часова увече екипа приказана на слици кренула је пут Лајпцига. План је био доћи до Румуније, на аеродром и кренути за Немачку.

Уживали смо у путу, међутим...    :(

09.11.2024. 

На аеродром је требало доћи два сата раније, али ми смо ипак више уживали у вожњи аутобусом.

Када смо стигли, узели су нам пар кофера и прекинули чекирање. Значи закаснили смо...



Чекање је мало потрајало након чега су нам рекли да смо закаснили на лет и да не можемо да се укрцамо. Пут смо наставили малим црвеним мини-бусом који нас је довезао до Букурешта.

Много нам се свидела Румунија па смо наредних 14 сати провели у панорамском разгледању исте.


Након кратког обиласка од 14 сати, стигли смо на границу са Мађарском, а тамо... ред до Србије.

Иако смо сада већ провели преко 20 сати у бусу, и даље смо били ближи Зајечару него Лајпцигу, и то дупло...

-Матеја Алексић

10.11.2024

Пут Мађарске и Словачке прошли смо генерално брзо уз дружење и спавање.

Последња земља пред улазак у Немачку била је Чешка, која нас је пријатно изненадила.

Иако смо мислили да коначно све иде у најбољем реду, ова земља нас је уверила у супротно, стигли смо два минута касније него што је предвиђено и обезбедили себи паузу од скоро 5 сати на бензинској пумпи.

Разлог томе је тај што нису могли да нам продају вињету. Ову паузу смо искористили као и све друге, учећи о туђој култури и њиховим традицијама...



Наше учење прекинула је тужна вест да можемо да наставимо путовање.

Убрзо након уласка у бус стигао нас је умор и сви смо заспали. Пробудили смо се на немачкој граници а субјективни осећај свих нас је био овакав...


Обилазак Лајпцига... 

Након кратког разгледања кампа, пошли смо С-баном ка центру Лајпцига где смо започели шетачку туру уз локалног водича.

Иако смо били уморни, водич је ову туру ипак успео да учини занимљивом и да нас заинтересује.

Обишли смо Цркву Светог Томаса, Цркву Светог Николаја, видели смо споменике Јохана Себастијана Баха као и Феликса Меноелшона Бартолдија, као и ресторан који је познат по легенди о настанку чувеног Гетеовог Фауста.

Након обиласка, пробали смо немачку уличну храну и запутили се назад у камп где смо вече провели у ученичком клубу упознајући се са осталим ученицима.








-Павле Радукановић

Нема коментара:

Постави коментар